Uncategorized

Dečakovi bolovi (Sve što proživljava iznova)

Litijum Blog

Ovo sam negde pročitao. Načuo.

Mališa je često povraćao. Nisu znali šta mu se dešava. Bio je i u bolnici dvaput. Nikad se ništa nije otkrilo. Nastavio je da povraća. Verovatno stres, tuga. Razdvojenost. Seća se malih šarenih knjiga i upoznavanja sa jednom devojčicom i njenim šibicama. Nije shvatio da je umrla na kraju, ali je osećao bol kao da je on umro. Daleko od majke.

Svi su činili ono što su mogli i nikome se ne može zameriti.

Nakačio mu se i krpelj. Svrbelo je kao magla detinjeg neznanja.

Tada se prvi put posvađao sa mlađim dečakom, pretrpeo udarac kamenom. Nos je krvario, kao i nekoliko godina kasnije kada je sestra bila besna.

Jednom je pao i povredio glavu. Izgleda, trajno. Nikako da shvati kako pravi iste greške i uporno prašta pogrešnim ljudima.

Neke pesme iz detinjstva i dalje oživljavaju tugu. Bio je mnogo sam, a samoća ga podseća…

View original post 60 more words

Advertisements